Tuzlanska informativna agencija Tuzlanska informativna agencija
Ne mogu se sjetiti kada je otvaran stadion “Goal” u Orašju. Nije ni bitno. S Ćudom i Hukom sam krenuo ka Posavini. Ispred stadiona mnoštvo bivših proslavljenih fudbalera, menadžera, običnih građana…
Poslije će igrati mlade reprezentacije BiH i Slovenije, a debitovat će za nas Vedad Ibišević. Još uvijek se sjećam njegovog slaloma od centra do gola Slovenaca.
Vratit ću se na otvaranje. Nema trke-frke. Posavci to lagano organizuju bez obzira što dolazi predsjednik UEFA-e. Dobiješ akreditaciju i znaš svoj posao. Nema da te neko vuče za rukav i govori ne tamo, ne ovo, ne onako…
I tako došao je Mišel Platini, slavni fudbaler… Prvi put sam ga gledao 1984. godine na Evropskom prvenstvu kada je odveo Francusku do titule. Njegovi slobodni udarci bili su perfekcija.
Kasnije sam ga pratio u Juventusu u tandemu sa Bonjekom, a onda i u ulozi selektora Francuske kada ih je Jugoslavija na pogon Safeta Sušića na JNA pobijedila sa 3:2. Osim je bio s druge strane.
I tako Mišel priča, prevoditelj prevodi. Škljocaju aparati. Ja sam do Tomislava Trojaka, doajena fotografije. Svi sa objektivima, aparatima, a kod mene mali aparat, poluamaterski. Međutim, blizu Tome ne možeš fulati.
Fotografije su, nekako, monotone. Sve su manje-više iste. I onda stupa na scenu legendarni Tomo.
Zove Platinija kao da se znaju hiljadu godina i govori: “Mišel, Mišel, de malo ovako…”. Baci loptu i sa nekih svojih 150 kilograma oponaša žongliranje.
Platini se zasmija, uze loptu i poče žonglirati. Škljocaju aparati, škljocam i ja. I tako, zahvaljujući Tomi, imam jednu ovakvu pristojnu fotografiju slavnog Francuza.
Stara škola je, mislim Tomina, neprocijenjiva. Neka mu je slava!
Edin Skokić