Našoj redakciji se javila Azira Husić koja je uputila dokumentaciju u Hag za odštetu za ubijenog oca Anida Husića koji je 13. jula 1995. godine bio u UN bazi u Potočarima.
Azira kaže da je pismo je dobila iz Haga je još jedno poniženjeza žrtave Genocida.
“Naime, mjesec dana sam prikupljala dokumentaciju koju su mi tražili u tome mi je pomogla koleginica s posla. Poslala sam i evo šta oni još traže. Svjedoke? Ja nikog nemam od navedenih koju mogu potvrditi da je moj otac bio u Potočarima jer su mi svi pobijeni. Uža i šira familija. Zvala sam Holandsku ambasadu u Sarajevu na oba broja javlja se snimljen govor “ZA ŽRTVE GENICIDA U SREBRENICI NE MOŽEMO SE JAVITI JER SMO PREZAUZETI”? Zatim sam kontaktirala Ministarstvo inostranih poslova BIH u Sarajevu , na četiri broja od kabineta ministra do šefova odjela niko ne zna ništa niti znaju kojim putem da krenem. To mi je još pogubnija. Niti bi ta svota ublažila moju bol niti vratila mog rahmetli babu, ali ovo poniženje je još jedno u nizu. Kad su izbori onda nas Srebreničane i Podrinjce naši političari obilaze , obećevaju sve za glasove a kad prodju izbori oni nemaju riješenje nizašta. Dosta je ponižavanja nas žrtava Genocida i ponižavanja naših ubijenih. Ja ću ići do kraja i javno ću govoriti šta se dešava”, navela je Azira Husić.
Žrtve Genocida, kao nigdje u svijetu, baš u BiH su građani drugog, trećeg, četvrtog reda… Svakodnevno im se dira u živu ranu, a uprkos zakonu niko ne preduzima ništa da se u kraj stane bar negiranju Genocida.
TIA
