U Porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu „Jelen“ koje je smješteno u blizini Tuzle i prostire se na 30-ak hektara nalazi se oko 200 jelena koji sve posjetioce ovog jedinstvenog kompleksa u Bosni i Hercegovini ostavljaju bez daha.
Jeleni su se nekada mogli sresti u našom prirodnom okruženju…
„Prema pričama i dostupnoj dokumentaciji bilo je evropskih i jelena lopatara u Bosni i Hercegovni do 1992. godine. Oni su poslije istrijebljeni i lovci, odnosno ljudi koji se razumiju i lov i životinje, nisu viđali jelene na našim prostorima. Često naš narod kaže: „Vidio sam jelena“. Međutim narod nije upućen u to jer u BiH nema jelena u slobodnoj prirodi, radi se o srnećoj divljači tako da ljudi vide srndaća ili srnu kažu da su vidjeli jelena“, pojašnjava Mujo Muratović, vlasnik Porodičnog poljoprivrednog gazdinstva „Jelen“.
Kompleks se nalazi u nekadašnjoj vojnoj bazi koja je podijeljena u tri dijela, odnosno prostore za jelene lopatare, evropske jelene i srneću divljač. Nije preporučeno, kaže Muratović, da evropski i jeleni lopatari budu zajedno u istom prostoru. Evropski jelen je mnogo snažnije konstitucije i može težiti i do 250 kilograma dok lopatari dosežu 110 kilograma težine. Razlikuju se i po obliku rogova. Evropski jeleni imaju veće rogove i, kaže Muratović, s pravom ih zovu kraljevima šume.
Samo u ovom kompleksu posjetioci mogu vidjeti evropske jelene jer ih u drugim sličnim kompleksima ili zoološkim vrtovima u BiH nema. Muratović objašnjava i na koji način hrani svoje jelene.
„Svakodnevno jeleni dobijaju ujutro i navečer kukuruz. Imamu automatske hranilice. Praktikujemo da se hrane pomoću tih hranilica, a ne da ih hrane ljudi. Imaju svježu travu koju im dovozimo tokom proljeća i ljeta, a ujesen i zimi dobijaju sijeno. Tokom proljeća i ljeta im svakodnevno dajemo pivski trop, sojinu sačmu, pšenicu i druge žitarice. Kao što vidite iza mene, kada je sezona, dovozimo im svježe jabuke i to im je isto poslastica, a tokom zime obavezan dio ishrane je silažni kukuruz“.
Jelenima treba i sol za rogovlje, a najbolje se pokazala himalajska sol koju jeleni imaju na svojim sojilištima. Za sada su vrata ovog kompleksa otvorena vikendom i to tek od maja ove godine. Na taj način vlasnik kompleksa pokušava kroz posjete kompenzovati svakodnevni trošak za hranu i održavanje. Naime u BiH nema nikakvih poticaja za uzgoj divljači iako je ova grana prije 15-ak godina bila obećavajuća.
Muratović ističe da je težak odgovor na pitanje šta će biti u budućnosti, ali ne misli odustati od svojih ambicioznih planova da Porodično poljoprivredno gazdinstvo „Jelen“ postane mamac za turiste iz zemlje i okruženja.
„Pa to je teško pitanje. Prvobitno kada smo ušli u ovaj biznis to je bilo zamišljeno kao komercijalno lovište kakva postoje u inostranstvu. Međutim u BiH to nije uređeno zakonski, Zakon o lovstvu nije usvojen na nivou BiH i vrlo brzo smo odustali od te ideje. Nakon kraćeg perioda se rodila ogromna ljubav prema ovim životinjama tako da sad u svakom slučaju nema šanse da se lovi, odustali smo od toga“, zaključuje Mujo Muratović.
TIA
